Verujem da su sve žene imale priliku da vide bar jednu osobu, makar to bilo u detinjstvu, koja plete, hekla, veze… Kod mene su to bile majka i baka. Obe su plele čarape i stopice za zimu, prsluke. Mama je i vezla goblene i peškire, koji su kod nas tradicionalno pripremani za svadbe.
To mi je valjda ušlo u krv i negde u malom mozgu sačuvalo kao lepa uspomena. I tako, usled ove nemile situacije koja nas je snašla i viška vremena koje provodimo u kući, ja kupim igle za pletenje i malo vunice, najjeftinije… Pronađem snimak na YouTubu kako da započnem pletenje i krenem. Uradila sam par nekih stvari, ali nije mi to išlo kako sam zamislila.
Listajući po YouTubu i Pinterestu otkrih čaroban svet heklice.
Jastuci, igračke, kardigani, kape, pregršt fenomenalnih ideja koje su mi se sviđale i koje sam želela da napravim. Gledajući snimak, uz koji sam mogla da skinem i odštampam šemu, napravim prvog medu. Nije bio Bog zna šta, ali toliko sam želela još. Usledio je zeka, pa meda, pa ćebence. Svaki put sve bolje i sve veštije sam stvarala tu magiju. Onda sam poželela da uložim malo više novca, da kupim heklicu prilagođenu vunici, malo kvalitetniju vunicu i da se bacim na izradu i prodaju mojih proizvoda.
Imala sam i dosta sreće, jer sam se povezala sa divnom zajednicom žena koje se bave ručnim radom i koje su mi pružile mnogo podrške. Mnogo su znanja podelile sa mnom, iskustava sa proizvodnjom, prodajom, kupcima i svime što bi jedan mali biznis od kuće trebalo da ima. Uložila sam i nešto novca na edukacije, radionice, konsultacije.
Nisam mogla da verujem da toliko mladih žena neguje i bavi se ručnim radom u Srbiji i u regionu i koliko su spremne da pomognu koleginicama, jer ne smatraju ih konkurencijom, jer svaka radi na svoj način. Svaki proizvod, i sama da ga pravim po sto puta, nikad neće biti identičan prethodnom.
Dosta žena se odlučilo i da ostave svoje “prave” poslove za koje su se školovale jer ih nisu ispunjavali.
Majke koje su na porodiljskim bolovanjima, uz bebe i malu decu odlučile su da se pokrenu i da stvaraju i doprinose svom kućnom budžetu. Prave heklane korpe, heklane minđuše, kupaće kostime, igračke, vezu – zamislite – ultrazvuk bebe!
Kakve ideje i inspiracije imaju žene… Kakva odricanja, od vremena provedenog sa decom, do gubitka sati sna, ali rade ono što vole, kao i ja. Mnogi su skeptični po pitanju heklanja, ali treba se izdignuti iznad mišljenja drugih ljudi, jer oni ne plaćaju naše račune.
Naravno, ne ide baš kao podmazano. Uz troje dece treba pronaći vremena i za rad.
Treba mnogo vremena da se pročuje da to radiš, zato je bitna i reklama. Može se otvoriti profil na Instagramu, na Facebooku, Pinterestu, ali to sve oduzima dosta vremena, koga ionako malo imam. Društvene mreže zahtevaju stalnu prisutnost i konstantne objave, zato sam od toga odustala.
Moja najbolja reklama dosad je moja ćerka, koja nosi sve što napravim u vrtić i na balet. Poklanjamo drugarima za rođendane unikatne, posebne jastučiće u obliku jednoroga, Spajdermena, vanzemaljaca, zečica… i svi su oduševljeni. Ona mi je i doušnik, uvek kaže ko šta voli od drugara.
Ljudi se prijatno iznenade kada vide da ja to radim, tako da su počele i narudžbine. Moja ćerka mi je velika podrška, poželela je čak i da je naučim da hekla.
I upravo to mi mnogo znači, da se uvidi lepota ručnog rada. Da stvari koje se naprave ručno, prave se sa mnogo ljubavi, truda i odricanja. A najbitnije od svega mi je da tu ljubav prenesem i na ćerku, jer je važno čuvati tradiciju i stare zanate.
